“Građanke i građani o Poglavlju 27”: evropske integracije jedinstvena prilika za rešavanje problema zaštite životne sredine   

oktobar 19, 2017

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu- REC, Kancelarija u Srbiji, organizovao je trodnevni skup sa partnerskim organizacijama u okviru Programa podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji (CSOnnect), finansiranog od strane Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA). Konferencija “Građanke i građani o poglavlju 27” okupila je na Srebrnom jezeru više od 60 predstavnika organizacija civilnog društva, državnih institucija i eksperata, koji su kroz panel diskusije i radionice razmenili iskustva i razmatrali izazove u oblasti zaštite životne sredine. Razmatran je i značaj pregovora Srbije sa Evropskom unijom u okviru Poglavlja 27 (Životna sredina), kao i doprinos organizacija civilnog društva ovom procesu.

Učesnicima konferencije se na otvaranju obratio Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, koji je istakao da je saradnja ove institucije sa civilnim društvom jedan od ključnih segmenata u radu ministarstva, najavljujući i dalji rad na povećanju transparentnosti procesa donošenja propisa i pregovora u okviru poglavlja 27. Kako je naglasio, formiranje Ministarstva zaštite životne sredine znači bolju saradnju i koordinaciju, ali i veću odgovornost, a partnerski odnos sa organizacijama civilnog društva biće ojačan i značajno većim finansijskim sredstvima za civilni sektor koji se planira u budžetu ministarstva za narednu godinu.

Pored državnog sekretara, na otvaranju skupa je govorila i Mirjana Drenovak-Ivanović, članica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, koja je pohvalila doprinos civilnog društva dosadašnjem toku pregovora u ovoj oblasti i naglasila da otvaranje poglavlja 27 tek predstoji, te da će dijalog sa civilnim društvom i ubuduće biti značajan. Kako je objasnila, Evropska unija je Srbiji uputila poziv za otvaranje Poglavlja 27 bez merila za otvaranje. Takođe, najavljena je i institucionalizacija saradnje Pravne klinike za ekološko pravo Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu sa organizacijama civilnog društva, kroz koju bi civilnom društvu bila dostupna pomoć studenata ovog fakulteta u bavljenju pravnim aspektima oblasti zaštite životne sredine.

Tokom konferencije predstavljen je i dosadašnji doprinos organizacija civilnog društva procesu pregovora, pre svega kroz rad Nacionalnog konventa o EU, Koalicije 27, Banatske platforme i Vojvođanske inicijative. Kako je Tanja Petrović, predstavnica Koalicije 27 objasnila, cilj ove mreže jeste nezavisno, nepristrasno i kritičko praćenje procesa pregovora, dok je proces evropskih integracija prepoznala kao jedinstvenu priliku za rešavanje problema životne sredine i unapređenje kvaliteta života građana. Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlje 27 naglasila je da tema zaštite životne sredine zadire u mnoge oblasti i poglavlja, te da je Radna grupa stalno otvorena za pristupanje novih članova i ohrabrila učesnike konferencije da se aktivno uključe u ovaj proces.

Dejan Maksimović je govoreći o radu Banatske platforme naglasio da je fokus praćenja primarno na poglavljima 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika) i 27 (Životna sredina), ali i na osnaživanju jedinica lokalne samouprave za intenzivnije učešće u procesu. Saradnja sa lokalnim samoupravama je naročito važna ako se uzme u obzir da će one snositi čak između 50 i 60 odsto ukupnih troškova za implementaciju reformi predviđenih Poglavljem 27. Rad Vojvođanske inicijative predstavio je Nikola Blagojević, naglašavajući izazove organizacija civilnog društva u procesu, kako u kontekstu njihove održivosti, tako i kroz problem vidljivosti organizacija i nedovoljne podrške medija. Vojvođanska inicijativa prati rad 20 poglavlja kroz osam radnih grupa, pretežno kroz saradnju sa institucijama AP Vojvodine.

Naredna dva dana skupa pružila su učesnicima priliku da razmene iskustva, mapiraju najznačajnije izazove u zaštiti životne sredine, fokusirajući se na nedostatke postojećeg pravnog okvira i propisa u izradi u ovoj oblasti, upravljanje otpadnim vodama i otpadom, kao i na finansiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou, zaštitu prirode i ruralni razvoj i pitanje održivog upravljanja energijom u lokalnim zajednicama. U okviru ovih tema i kroz interaktivne radionice, izrađene su preporuke za buduće aktivnosti civilnog društva, koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju zaštite životne sredine na lokalnom, ali i na nivou cele Srbije. Kako bi ove preporuke bile efikasno primenjene, učesnicima konferencije su predstavljeni i komunikacioni alati i istraživačke tehnike koji se koriste u istraživačkom novinarstvu, a pojedine teme su razmatrane i u kontekstu principa jednakosti.