Održana Regionalna konferencija „Životna sredina i građani Balkana – uloga i održivost civilnog društva”

decembar 18, 2017

U Beogradu je 11. i 12. decembra održana konferencija „Građani Balkana i životna sredina – uloga i održivost civilnog društva“, koja je okupila više od 100 predstavnika civilnog društva, međunarodnih organizacija, institucija vlada u regionu i lokalnih samouprava. Ova konferencija organizovana je u okviru Programa podrške civilnom društvu u Srbiji u oblasti životne sredine - CSOnnect koji realizuje Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC, kancelarija u Srbiji, od 2015. godine uz finansijsku podršku Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju SIDA.

Konferenciju je otvorio izvršni direktor Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu, Mihail Dimovski, naglašavajući da ovaj skup predstavlja spoj svega za šta se REC zalaže – transparentnost, održivi razvoj i uspešne evropske integracije, kroz promovisanje saradnje između vlada, nevladinog sektora, biznisa i drugih  zainteresovanih javnosti.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije, Ivan Karić, istakao je da su ovakvi skupovi prilika za razmenu mišljenja i daju mogućnost „osluškivanja“ potreba i uloge civilnog društva u Srbiji i na Balkanu. Državni sekretar u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore i novoizabrani predsednik Generalne skupštine REC-a, Saša Radulović, akcenat je u svom obraćanju stavio na regionalnu dimenziju: „Čvrsto verujem da REC, sa svojom uspostavljenom mrežom, ima jedinstvenu poziciju u jačanju regionalne saradnje na nivou različitih aktera – od vladinih institucija, preko biznisa, fondacija, neprofitnih udruženja, do organizacija civilnog društva.“

Usledila su uvodna obraćanja predstavnika donatora, kada je Ola Anderson, šef odeljenja za Međunarodnu razvojnu pomoć Švedske u Srbiji (SIDA) naglasio da za životnu sredinu Švedska Srbiji donira oko 11 miliona evra godišnje, a da je od 2001. godine podržala Srbiju sa oko 250 miliona evra. „Podržavamo civilni sektor kao partnera u procesu pristupanja Srbije EU, jer smatramo da jako civilno društvo i administracija na lokalnom i državnom nivou, predstavljaju ključne sektore“, dodao je gospodin Anderson.

Predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji, Antoan Avinjon, istakao je da „znamo da životna sredina ne poznaje nacionalne granice - zagađenje vazduha, vode, degradacija priobalne zone, upravljanje otpadom, problemi su sa kojima se susreće veliki broj država. Na Balkanu možemo da ostvarimo saradnju po ovom pitanju, da zajedno rešimo brojne probleme životne sredine.“

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, osvrnuo se na saradnju koju je ova agencija u proteklim godinama ostvarila sa REC – om. „Verujem da su projekti koje smo sproveli izmenili sistem upravljanja životnom sredinom, stavivši ga na jedan viši nivo. U saradnji sa REC - om, uspeli smo da podignemo takse za životnu sredinu, uvedemo informacione sisteme u upotrebu, imali smo brone konferencije i zajedno smo radili na dizanju svesti o značaju zaštite životne sredine.“

Učesnici konferencije su mogli da čuju zanimljive i uspešne primere zagovaranja u oblasti životne sredine, pre svega kroz iskustva organizacija Eco Albania, Go Green iz Makedonije i Mladih istraživača Srbije. Kroz radionicu o inovativnim pristupima učešću javnosti, zasnovanim na sveobuhvatnoj eksperimentalnoj studiji, učesnici konferencije su pokušali da zajedno sa trenericama odgovore na pitanje „da li je grupa pametnija od svog najpametnijeg člana“, dok je poslednji deo prvog dana bio posvećen panel diskusiji o mogućim načinima za unapređenje saradnje između organiizacija civilnog društva i lokalnih vlasti. Učesnici su imali prilike da čuju iskustva lokalne samouprave iz Crne Gore i organizacija iz Makedonije i Srbije, a naglašeno je da je neophodan partnerski odnos civilnog društva i lokalnih vlasti.

Konferencija je nastavljena diskusijom o pravnim sredstvima i zagovaranju u zaštiti životne sredine, primerima dobre prakse i preporukama predstavnika organizacija iz Bugarske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Nakon toga, kroz interaktivnu radionicu trenerice i trenera iz fondacije „Trag“, učesnici su mogli da uče o finansijskoj održivosti i strateškom planiranju kao značajnim aspektima njihovog daljeg razvoja.

Ovaj skup je zaključen razmatranjem saradnje između civilnog društva i biznis sektora, gde su panelisti, predstavnici privatnog sektora, fondacija i stručnjaci za društvenu odgovornost kompanija, govorili o najboljim praksama i mogućim oblicima partnerstva između civilnog društva i privatnih kompanija.

: 689 views